PROLAZIM GRADOM
Prolazim gradom, promatram ljude
i ne vidjeh ništa osobito nova.
Uzdahom nekim uzdasi me bude –
čitam im duše ko zanosna slova.
Briga i radost i čežnja neka,
čitam, samo čitam i u duhu pišem
slovarnika takog slova meka
-
pismo manje, više ko sliku rišem.
Ja gledam im lica i o njima sričem
u sebi stih, o smislu što ga svako ima.
I glasno šutim, premda mukom vičem
da sve ljude koje kroče zemnim tlima
(nutrinom duha molim i Bogu kličem)
- sva ta draga bića da podari snima!
autor Mile Prpa