VELIKI PETAK - DAN SPOMENA KRISTOVE MUKE I SMRTI





        PUČE MOJ

Puče moj, što učinih tebi
ili u čemu, ožalostih tebe?
Odgovori meni!
Ja radi tebe bičevima udarih Egipat
s prvorođencima njegovim,
a ti mene predade, da me bičuju. Puče moj…
Ja izvedoh tebe iz Egipta
potopivši Faraona u more Crveno,
a ti mene predade glavarima svećeničkim. Puče moj…
Ja pred tobom otvorih more,
a ti otvori kopljem bok moj. Puče moj…
Ja pred tobom idoh u stup oblaka,
a ti mene odvede u sudnicu Pilata. Puče moj…
Ja hranih tebe u pustini manom,
a ti mene udari zaušnicama i bičevima. Puče moj…
Ja tebe napojih vodom spasenja iz stijene,
a ti mene napoji žući i octom. Puče moj…
Ja radi tebe potukoh kraljeve kananejske,
a ti si tukao trstiku glavu moju. Puče moj…
Ja dadoh tebi žezlo kraljevsko,
a ti dade glavi mojoj krvavi vijenac. Puče moj…
Ja uzvisih tebe velikom moći,
a ti mene objesi na drvo križa. Puče moj…

,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,



















...................................................................................................................
„Prava, potpuna radost
izlazi upravo iz križa Gospodnjega.
I badava je tražimo drugdje,
samo u križu je možemo naći.
                             ( 6.3.1954. )“


„Promatranje muke Kristove
dat će nam potrebnu katoličku širinu.
Da ne gledamo samo sebe,
svoje bolove i  svoju patnju,
Da ne stojimo kao ukopani pred njom,
već da imamo smisla
za tuđe patnje, tuđe boli;
za boli najbliže okoline,
patnje svih bližnjih,
našeg naroda, Crkve, čitavoga svijeta.
Jer sve te boli i patnje sastaju se, stječu se,
dobivaju smisao,  dobivaju plodnost
          u izmučenom Kristu,
          u ranjenom i izudaranom Kristu,
          u raspetom Kristu.
Ako promatramo muku Kristovu,
nećemo biti sitničavi, uski,
već široki, univerzalni, pravi katolici.

                                       ( 8. 3. 1943. )“

Službenica Božja  Marica Stanković
          (1900 – 1957 )

Izvor: „Život je lijep“ – Izbor misli i poticaja, (str. 40, str.53 )
          Teovizija, Zagreb, 2011.god.


u