ŠTO, KAJ, ČA

KAJ

Vre ptičeki spiju i šume mučiju 
naj moja popevka zvoni 
po dolu i gaju, po dragomu kraju 
od kojeg mi lepšega ni 
Tu brat mi je vsaki, tu doma sem taki 
pogodit bi mogel i speč 
poznati su puti, tu gde je čuti 
ljubljenu, domaću mi reč 
I srce mi greje i z menom se smeje 
i v žalosti plače takaj 
em nikaj ni slajše ne čuje se rajše 
neg dobri i dragi naš kaj. 

Dragutin Domjanić

_____________________

 Štokavci , kajkavci , i čakavci, 


da ne brundate čim ugledate riječi  prelijepe pjesme napisane na jednom od narječja hrvatskog jezika , N.N. gospodin javno na Netu- objavio je prijevod radi mira među onim Hrvatima kojima je na pameti jedino, i iz sebičnih razloga i  nadalje širiti neslogu među Hrvatima, umjesto sklad i  nužno nam potrebito međusobno  razumijevanje. 

ŠTO

Već ptičice spavaju
A šume šute
Nek zvoni moja pjesma
Po dolini i šumi
Po dragome kraju
Od kojeg mi ljepšega nema,
Tu svatko mi je brat
Tu sam odmah kod kuće
Pogoditi bih mogao i spavajući
Poznati su putevi
Svugdje se čuje,
Ljublena domaća riječ.
I srce me grije
I s menom ne smije
I u žalosti plače također
Ništa nije slađe
Ne čuje se rađe
Nego dobri i dragi naš kaj 

_____________________________________

GOVORE DA NISAM FIN


Svi mi govore da nisan fin,
da nisan gospodin.
Oći u gradu gledaju moje kolete,
moje šiljare, brageše i jakete
i merkaju kako je vezana moja kravata
i vide, da moja kadina na uri ni od srebra ni zlata.


Te oštre oči vide, da mi je vajk pod nokton črno,
pak na me gledaju strno.
Ča ljudi mi je reklo, da mi je govor prosti i grub
i da ne spadan u drustvo, nego na sramotni stub.
I da ne smin se približiti višljoj kasti
i bolje bi bilo, da gren ovce pasti.


Ma lipa gospodo moja. skužajte jenu besidu,
vi ste hi čuda rekli, ke više od moje vridu.
U prostoj besidi je sve: ja san siromaški sin,
srce je moje samo siromaštvon bogato,
ko zazvoni u njemu, to je sjromaško klato.
Od jutra do mraka, prez laži i straha
duša mi piva pismu siromaha.
Zato nis fin, ni gospodin.


Da san drugači, van bin bija draži,
vi bite s namon za bankon sidili,
duge kušelje vodili, litre pili
i svitovali lipo: čini se i laži i pokaži
sve uno ča nisi. Ma kad bi miseci pasali,
a ja bin doša tamo. vi znate. na žicu,
i vidija kroz žicu, priko, suze na licu,
kako bi bilo, kad moji me ne bi poznali.


Mate Balota
__________________



"Nema ljepše nade od one što je nikla iz tuge
i nema ljepših snova od onih što ih rađa bol."

Ivan Cankar 


____________


Radostan dan ,  obilje  Božjeg blagoslova , i mira u duši želim   posjetiteljima stranice  i svim ljudima dobre volje !