VELIKI PETAK - DAN SPOMENA KRISTOVE MUKE I SMRTI

        PUČE MOJ

Puče moj, što učinih tebi
ili u čemu, ožalostih tebe?
Odgovori meni!

Ja radi tebe bičevima udarih Egipat
s prvorođencima njegovim,
a ti mene predade, da me bičuju. Puče moj…

Ja izvedoh tebe iz Egipta
potopivši Faraona u more Crveno,
a ti mene predade glavarima svećeničkim. Puče moj…

Ja pred tobom otvorih more,
a ti otvori kopljem bok moj. Puče moj…

Ja pred tobom idoh u stup oblaka,
a ti mene odvede u sudnicu Pilata. Puče moj…

Ja hranih tebe u pustini manom,
a ti mene udari zaušnicama i bičevima. Puče moj…

Ja tebe napojih vodom spasenja iz stijene,
a ti mene napoji žući i octom. Puče moj…

Ja radi tebe potukoh kraljeve kananejske,
a ti si tukao trstiku glavu moju. Puče moj…

Ja dadoh tebi žezlo kraljevsko,
a ti dade glavi mojoj krvavi vijenac. Puče moj…

Ja uzvisih tebe velikom moći,
a ti mene objesi na drvo križa. Puče moj…

,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

...................................................................................................................

„Prava, potpuna radost

izlazi upravo iz križa Gospodnjega.

I badava je tražimo drugdje,

samo u križu je možemo naći.

                             ( 6.3.1954. )“

„Promatranje muke Kristove

dat će nam potrebnu katoličku širinu.

Da ne gledamo samo sebe,

svoje bolove i  svoju patnju,

Da ne stojimo kao ukopani pred njom,

već da imamo smisla

za tuđe patnje, tuđe boli;

za boli najbliže okoline,

patnje svih bližnjih,

našeg naroda, Crkve, čitavoga svijeta.

Jer sve te boli i patnje sastaju se, stječu se,

dobivaju smisao,  dobivaju plodnost

          u izmučenom Kristu,

          u ranjenom i izudaranom Kristu,

          u raspetom Kristu.

Ako promatramo muku Kristovu,

nećemo biti sitničavi, uski,

već široki, univerzalni, pravi katolici.

                                       ( 8. 3. 1943. )“

Službenica Božja  Marica Stanković

          (1900 – 1957 )

Izvor: „Život je lijep“ – Izbor misli i poticaja, (str. 40, str.53 )

          Teovizija, Zagreb, 2011.god.