OBLAK
Onog dana kad mi je umro
otac,
moja mater stara s
dna ormara
izvadi bijelu bluzu
od popelina.
''To sam čuvala za ovaj
dan'', kaže,
''Pa neka on, koji je
svoj radni vijek
i umirovljeničke dane
proveo u
plavom trližu, danas bude svečan''.
Sjetio me na to jedan
bijeli oblak
koji je jutros na
plavom nebu
boje trliža izgledao tako svečano,
a i tih par kapi kiše
koje su mu se otele,
… bile su moje suze.
__________________
ETO DUGE!
Kad ljubav ne zaživi
Što s njom biva?
Postane oblak tmuran i sivi
Oblak što sunce skriva
I tako... bivamo neveseli
Do neke ljubavi druge
A tad srce veli
Eto duge!
Kad ljubav ne zaživi
Što s njom biva?
Postane oblak tmuran i sivi
Oblak što sunce skriva
I tako... bivamo neveseli
Do neke ljubavi druge
A tad srce veli
Eto duge!
http://bigblog.tportal.hr/boljun