BUCI TIŠINE
Ja sve to čujem i sve to čitam,
na usnama kad ti piše, zbori.
I nemam htijenje da te pitam
– što u tebi tvoje misli tvori.
Nutarnje neke silnice ti glase,
šapatom nekim samo mi zuje.
Ljepšom te čine, jer te i krase,
čujem ono što drugi ne čuje.
Ne sakri to ni tvoja suza, sjeta.
Unutar duha ti hodim, gazim –
tako nježno kao milost sveta.
Pri tom te i čuvam, samo pazim.
Ne reci što nije nutrina tvoja,
jer se odmah glase u tebi buci.
Buci tišine, šarenilo boja –
postaju u meni jasni zvuci.
autor stihova Mile Prpa, www.mile-prpa.com