MI NISMO OBLACI
Mi nismo oblaci što nebom tmure,
niti smo ptice što povisoko lete.
Ni vremensko zdanje te sitne ure,
- nit’ eon neke
ideologije svete.
Mi smo samo duše tako u tvar date,
zdane u ovu našu ljudsku ljusku.
U obličja ova što vjekovima prate,
putanju nam tešku, ponajčešće usku.
Mi svi dobro znamo što mi nismo,
znamo i ono – oh, da li baš to znamo,
- što mi sve biti trebali bismo?!
Pa makar da od sebe i ništa ne damo –
u pokretu da smo svi to znasmo,
i u mirovanju najvećem kad smo.
.........
DOĐITE K NAMA
Dođite k nama vi oblaci vedrine!
Dođite k nama! – na obzorju se jate
kumulusi strašni, oni tminu čine.
Strahotni samo nebesima se klate.
Zapušite vjetri, vi vjetri daljine,
vihori snažno zaplešite plesom!
Gromovi nek grme s neba, visine –
vi munje, udrite plamenim krijesom!
Sve nek se tuče i hukom huči,
trgajte se samo vi oblačine neba!
Oluja tišinom nek snažno zahuči!
Oluju tišine sad duša nam treba.
Dođite k nama, kao da vas zovu,
smiraji muka – kroz poeziju ovu!
autor stihova Mile Prpa